Mobilni telefon kao fotoaparat: 7 saveta za dobru sliku

Mobilne telefone u poslednje vreme sve više koristimo za fotografisanje. Kad nam je već pri ruci, a trenutno nemamo ništa bolje…

Telefon kao fotoaparat? Može li to?

Naravno, mobilni telefon ne može u potpunosti da zameni fotoaparat, ali, ako se budete pridržavali ovih „magičnih“ 7 saveta, u većini slučajeva bićete zadovoljni kvalitetom fotografija.

1. Držanje

foto1

Veoma važno, iako na prvi pogled ne izgleda tako. Kao i kod fotoaparata, ako ga prilikom slikanja pomerite, odnosno zadrhti vam ruka čak i neprimetno, slika će biti neoštra.

Da biste to izbegli, poželjno je da mobilni držite položeno, a ne uspravno. Iako to nije uvek odgovarajući položaj, držeći ga na taj način mnogo lakše ćete postići stabilnost. Laktove oslonite uz telo, ili, još bolje, uz neku čvrstu površinu (zid, sto itd.).

Prilikom fotografisanja trebalo bi zadržati dah (ili polako izdisati) i lagano otpustiti „dugme“ za fotografisanje.

Tek u trenutku kad podignete prst, mobilni napravi ekspoziciju. Dakle, to se ne dešava prilikom pritiskanja, kao kod klasičnog fotoaparata, već posle otpuštanja.

2. Fokus (Izoštravanje)

foto2

Mnogi telefoni imaju autofokus, odnosno sami izoštravaju sliku uglavnom tako što se koncentrišu na sredinu onoga što vidite. Obično će se prikazati zeleni kvadratić koji pokazuje koje je mesto izoštreno.

Međutim, ako želite da umesto sredine neki drugi deo kadra bude oštar, jednostavno tapnite prstom na to mesto i sačekajte da aparat ponovo izoštri.

3. Zum

Ne koristite zum! Mobilni telefoni nemaju zum u pravom smislu te reči, već ga digitalno simuliraju, a to ne rade ni malo dobro.

Ako vam je potrebno da slika bude krupnija,bolje je da se približite objektu. Naravno, to ima smisla samo do otprilike pola metra razdaljine, a sve bliže od te udaljenosti doprineće da slika bude deformisana, što se naročito vidi prilikom fotografisanja portreta.

4. Svetlo

Potrebno vam je dovoljno svetla. Napolju na suncu to ne predstavlja problem, ali, u zatvorenoj prostoriji, čak i po danu, obiično nema dovoljno svetla. Ostaje vam da se približite prozoru, ili da koristite blic (fleš).

Međutim, blic u telefonu daje dovoljno svetla na malo više od metar razdaljine, ne i na nekoliko metara. Pored toga, ako slikate noću, samo će predmet u koji je uperen blic biti osvetljen, ne i okolina.

Dalje, ako držite blic, odnosno mobilini, u nivou očiju osobe koju fotografišete, dobićete nimalo popularne „crvene oči“ .

Noću ne možete korišćenjem blica da osvetlite prostor oko sebe. Neki mobilni telefoni imaju HDR (High Density Range) što u takvim situacijama često pomaže.

HDR možete da koristite i kad se u kadru istovremeno nalaze i jako svetli i jako tamni objekti. (Čovek pored prozora obično ima zatamnjeno lice).

Međutim, korišćenje HDR-a ima dve mane. Prva je to što je neophodno da ruka bude izuzetno stabillna, kako slika ne bi bila razmazana. Uz malo vežbe, to je moguće.

Ipak, drugu nikako nećete moći da izbegnete. Upotreba HDR-a daje uglavnom neprirodne boje.

5. ISO

foto3

Ovo podešavanje praktično simulira osetljivost klasičnog negativ filma. Kod negativa, bez obzira da li je crno beli ili kolor, osetljivost filma pokazuje koliko mu je svetla potrebno.

Što je ISO broj veći, to znači da možete da slikate u uslovima sa manjom osvetljenošću. Ali, uz veliki gubitak na drugoj strani. Slika će izgledati jako zrnasto, odnosno imaće veliku količinu vizuelnog šuma (nejasnoće različitih boja).

Ako imate dovoljno svetla, postavite pre slikanja vrednost na 100. Ako nemate, bolje je da koristite blic ili HDR. U slučaju da postavite na auto, a nemate dovoljno svetla, možete da očekujete fotografije lošeg kvaliteta.

6. Balans belog

foto4

Ni malo nije svejedno pri kakvoj vrsti svetla fotografišete. Postoji nešto što se zove temperatura boje, a odnosi se na vrstu svetlosnog izvora.

Podešavajući balans bele boje, birate izvor svetlosti: sunce, obična sijalica, neonka. Ako ne postavite odgovarajuću vrednost, dobićete neprirodne boje, recimo, cela slika će imati primese žute boje.

7. Rezolucija

foto5

Ako vam kamera mobilnog telefona omogućava 5 ili 8 megapiksela (Mp), postavite je na tu vrednost. (Pre fotografisanja, ne posle!)

Ipak, trebalo bi da znate da što je veća rezolucija svake pojedinačne fotografije, to će manji broj njih moći da stane u memoriju. Za fotografije klasičnog formata, biće vam dovoljno i 3,2 Mp.

Međutim, ako kasnije budete želeli da povećate sliku, a niste koristili visoku rezoluciju, to nećete moći da uradite bez vidnog gubitka kvaliteta. Ako vas zanima šta je to rezolucija i zašto je važna, možete da saznate ovde.

Dakle, to su tih sedam čarobnih saveta. Želim vam srećan lov na dobre fotke!

Objavljeno u Mobilni telefoni

Čemu služi migracioni kod (MIK)?

A uz to i ne radi – primer Telekom Srbija

Ako želite da promenite dobavljača (provajdera) ADSL pristupa internetu, dovoljno je da od prethodnog uzmete MIK i dostavite novom, a on će Vas odmah prebaciti na svoju mrežu.

Tako bar piše na sajtu Telekoma, kao što možete pročitati na linku ispod.

MIGRACIONI KOD (MIK)

Citiram jedan deo teksta:

Migracionikod (MIK) – predstavlja mogućnost da na vrlo jednostavan i efikasan način izvršite prelazak (migraciju) sa korišćenja usluge ADSL-a nekog od ISP*-a na korišćenje usluge ADSL tehnologije (Netbrzine 5/1, 10/1 i 20/1), koju vam nudi kompanija Telekom Srbija.

…Bez brige, garantujemo nastavak korišćenja ADSL usluge (Netbrzine 5/1, 10/1 i 20/1), bez prekida i mogućnosti da ostanete bez ADSL priključka i uperiodu prelaska na ADSL Telekoma Srbija…“

Međutoa…

Odiseja ADSL internet 2014.
iliti prebacivanje ADSL priključka na drugog provajdera uz MIK

Kada su zakoni, propisi, a naročito tehnika u pitanju, gotovo uvek se držim pravila.

„Pravila, pravila, da bi me udavila ili kičmu savila… ooo…“, reče g. Bora „Čorba“ još pre dobrih tridesetak godina.

Pre dve nedelje, otišao sam u poslovnicu Telekoma na Obilićevom vencu da se raspitam za proceduru prelaska.

Bio sam zainteresovan za Telekom iz dva razloga. Do kraja juna nude brzinu od 20 megabita za 1899 dinara mesečno i, uz to, tablet za 1 dinar.

Koliko mi je poznato, samo Eunet i Orion imaju u ponudi brzinu od 20 Mbita, ali imaju poprilično višu cenu. Eunet – 3443 dinara, Orion – 2699 dinara (oba uz ugovor od 24 meseca, kao i kod Telekoma). Tablet se, naravno, ne nudi.

14 dana pre isteka ADSL pretplate preko Beotela, u poslovnici Telekoma na Obilićevom vencu, vodi se ovakav razgovor.

„Želim da preselim ADSL prilključak kod vas.“, kažem.

„Morate prvo da otkažete ugovor kod prethodnog provajdera. Provajder je dužan da Vam na zahtev izda MIK i sa tim onda dođite kod nas.“, upućuje me službenica.

„Da li to znači da će doći do prekida usluge?“, pitam.

„Najbolje bi bilo da to obavite radnim danom (ponedeljak-petak) u toku prepodneva.“, savetuje službenica.

Deset dana pre isteka pretplate. Ulazim u poslovnicu Beotela na Slaviji.

„Šta treba da uradim da dobijem MIK?“, raspitujem se.

„Da li ste podneli zahtev budućem provajderu?“, pita Beotelova službenica. „Ako niste, trebalo bi. Osim toga, morate da nam vratite opremu. Najkasnije u sredu.“

Devet dana pre isteka pretplate. Poslovnica Telekoma u Kumanovskoj.

„Ne možemo da podnesemo zahtev u Vaše ime. Morate prvo da donesete MIK“, kaže službenica.

Sreda. Osam dana pre isteka pretplate. Poslovnica Beotela.

„Izvolite opremu“, kažem ja.

„Izvolite MIK“, kaže službenica.

Eto. Nismo uopšte spominjali zahtev od Telekoma. Sve je bilo gotovo za 15-tak minuta.

Nešto kasnije. Poslovnica Telekoma u Kumanovskoj.

„Doneo sam MIK.“

„Hoćete li prva tri meseca besplatan pristup, ili tablet?“

„Tablet.“

„Samsung od 7 inča dobijate po ceni od jednog dinara. Za Ejser od 8 inča doplata je 4999 dinara u tri rate.“

„Doplatiću za Acer Iconia A1-830“, kažem, razmišljajući o ideji za seriju članaka.

„Dobićete opremu kurirskom službom na kućnu adresu.“

„I ADSL modem?“

„Da. Jer sve ide preko Gigatrona.“

„Da li treba nešto da potpišem?“

„Ne. Tek kad dobijete opremu.“

„Da li to znači da sutra mogu da očekujem pošiljku?“

„To ne zavisi od nas, već od Gigatrona.“ Čeka se do 5 dana.“

Šta je, tu je. Valjda će do petka stići modem. Ali, šta će biti ako ne budem tu? Dobiću još kasnije, a mislio sam odmah da ga preuzmem.

Prošao je petak, subota, nedelja.

Ponedeljak, tri dana do zvaničnog isticanja pretplate u Beotelu. Ali, to sada više nema veze.

Beotel me je isključio u sredu, a Telekom još nije priključio. ČeTkam. Verovatno vikednom ne rade. Danas bi trebalo da dođu.

Utorak, dva fiktivna dana do isticanja pretplate.

Još uvek ništa.

Sreda. Zvanično bih tek sutra ostao bez interneta.

Međutim, nemam pristup već punih nedelju dana. Odlazim u Telekom, kod iste službenice.

„Ne znam šta da Vam kažem. Ako ste čekali do sad…“

„Kad sam čekao do sad, sačekaću još neki dan. Ali, ko mi garantuje da neću čekati do kraja meseca?“, ogorčen sam.

„Uostalom, čemu služi MIK? Pomoću njega bi trebalo bezmalo odmah da dobijem pristup.“

Službenica uze da okreće telefone, šalje i-mejlove, pa opet okreće telefone. Pretpostavka je da nemaju tablet na lageru. Ali, zašto ne razdvoje te dve stvari? Tablet mogu da čekam i 3 meseca.

Na kraju, reče da će mi javiti čim bude dobila neku informaciju.

I, stvarno, pozvala me je neki sat kasnije i rekla da je problem što je moja linija ISDN, a oni trenutno nemaju opremu za ISDN na raspolaganju.

Fino. A do sada sam tri puta preuzimao opremu za ISDN priključak.

Prvi put od Sezama 2006. (sada Orion), zatim od Telekoma 2008. (!) i na kraju od Beotela, 2011.

Nikada nisam imao problema. A čekao sam dva do tri dana. I to bez MIK-a! Tada nije ni postojao.

Za one koji se pitaju u čemu je razlika između obične i ISDN linije, sledi objašnjenje. Ostali mogu da ga preskoče.

Pre punih devet godina imao sam „čast“ da se rešim dvojnika. Te 2005 godine, inače godine kada je zvanično istekao monopol Telekoma na fiksnu telefoniju, dobio sam od njih ISDN liniju.

Budući da se ISDN priključak dodatno plaćao (ako se ne varam, 6500 dinara) i da je mesečna pretplata skuplja, lakše sam došao do priključka.

Ipak, zahtev sam podneo bar jedno godinu-dve ranije, a liniju sam dobio „preko veze“, kao što je tada bilo uobičajeno.

Dok se ADSL nije raširio po Srbiji, ISDN linija je bila veoma prihvatljivo poboljšanje pristupa internetu u odnosu na modemsku vezu preko „obične“ telefonske linije.

Naime, najveća brzina pristupa internetu koju ste možete da postignete posredstvom običnog modema iznosi 56 KILObita!

U praksi je brzina bila manja, često samo do 33 kilobita i to ako ste priključeni na neku od modernijih centrala, a veza se prekidala najmanje dva do tri puta u toku sat vremena.

Inače, 1 megabit ima 1000 kilobita, a tu brzinu više ne nudi ni jedan ADSL provajder, jer je to za današnje pojmove isuviše malo.

ISDN je svojevremeno omogućio dva kanala (dve telefonske linije sa dva telefonska broja preko istog para žica) uz brzinu od 64 kilobita po kanalu.

Tako je postojala mogućnost da jednu liniju koristite za telefoniranja, a drugu za istovremeni pristup internetu, ili da obe koristite u paru, brzinom od 128 kilobita. I to sve bez takozvanog „pucanja“ veze, tako uobičajenog pre samo desetak godina.

A onda je na scenu stupio ADSL i daleko veće brzine. ISDN pristup za internet je time potpuno zastareo. Ipak, ostala mi je ISDN linija za telefoniranje, sa dva telefonska broja.

Oprema (ADSL modem i spliter) za običnu telefonsku liniju i ISDN liniju se neznatno razlikuje. Spolja gledano, nema razlike, ali se ipak radi o elektronici napravljenoj prema dva različita standarda.

Nego, da se vratim sa ove digresije na temu.

Četvrtak, dan kada bi u normalnim okolnostima istekla pretplata u Beotelu, a osam dana od podnošenja zatheva Telekomu.

Ujutro stiže SMS poruka u kojoj je navedeno kako je prispela pošiljka koju treba da očekujem u toku dana i broj telefona na koji mogu da se javim za dogoovor oko isporuke.

Pozivam pomenuti broj i dogovoram se da dođem lično u Poštu. Tu popunjavam dokumenta – gomilu papira koji se vraćaju Telekomu – a isti takav svežanj ostaje meni.

Sledi neprijatno iznanađenje. U kutiji se nalazi samo tablet.

„To je sve?“, pitam.

„Da.“

„I nema ništa drugo, neki drugi paket?“

„Ne.“

„Neko obaveštenje?“

„To je sve što ima za Vas.“

Iznerviran, odlazim kući. Malo kasnije, ovog puta smireno, čitam svoj primerak, duplikate dokumenata. Da proučim šta sam potpisao. Sledi šok.

Potpisao sam da sam primio tablet i Ugovor o kupovini na rate. Potpisao sam Ugovor za ADSL pristup sa Telekomom. I potpisao sam Raskid ugovora sa Telekomom. Sva tri dokumenta datirana 5. juna.

Neverovatno. Što bi rekao pokojni Mladen Delić: „Ama, judi moji, je li to mo-guće?“

Opet odlazim u Telekomovu poslovnicu u Kumanovskoj, kod iste službenice.

Ni njoj ništa nije jasno. Kaže da za raskid nije problem. Kako nije, ako neko tamo u administraciji, sa već dokazanom zadrškom prilikom reagovanja, u jednom trenutku pokrene proceduru gašenja priključka baš kad konačno dobijem opremu?

Nju više brine to što se ništa ne zna za opremu. Mene takođe.

Sledi telefoniranje. Pa upiti preko i-mejla. Pa telefoniranje.

Na kraju, dolazimo do solomonskog rešenja.

Službenica pronalazi neki korišćeni ISDN modem i javlja tehničkoj službi identifikacione podatke (verovatno MAC adresu). Dobijam i spliter i kablove. Ne i kutiju, uputstvo itd. Nije mi ni važno.

Odlazim kući. Priključujem spliter. Ne radi. Dakle, ili nije ispravan, ili nije za ISDN.

Rešim da direktno priključim modem. Neću imati telefon. E, baš me briga da li će neko da zove. Ima mobilni.

Konačno, što bi rekli Italijani: E-kola!

Radi. Merim brzinu: 16 do 17 megabita. Očekivano.

Sutradan odlazim da zamenim spliter. Ovog puta dobijam odgovarjući, za ISDN.

Posle devet dana, nekoliko odlazaka, gomile izgubljenih sati i ničim zasluženog nerviranja, izgleda da je sve u redu. Bar dok neko u Telekomovoj administraciji, tamo negde oko Nove godine ne počne da čita Raskide ugovora.

Objavljeno u Komunikacije

Kako odštampati spisak pesama

Šta kažete, treba vam spisak svih pesama koje imate na hard disku? I meni je u jednom trenutku zatrebalo, pa sam potražio način kako da to uradim. Došao sam do jednostavnog rešenja.

Na sajtu www.karenware.com koji uređuje gospođa/gospođica Karen, postoji nekoliko veoma zgodnih besplatnih programa za Windows.

Jedan od njih je DirectoryPrinter 5.3.2 (adresa za preuzimanje je http://www.karenware.com/powertools/ptdirprn.asp), pomoću kojeg možete da odštampate spisak svih fodera (direktorijuma) i fajlova koji se nalaze u njima.

Program ima mnogo opcija, ali je veoma lak za korišćenje. Kada ga preuzmete, kliknite dva puta na njega da biste pokrenuli instalaciju.

Dovoljno je da više puta pritisnete dugme Next i posle nekih pola minuta, dobićete mogućnost da ga pokrenete i odštampate spisak.

fprint1

Kliknite na jezičak Print u gornjem levom uglu. Pojaviće se sledeći okvir:

fprint2

Obratite pažnju na 4 zaokružena segmenta. Na levoj strani (segment broj 1) treba da izaberete folder čiji sadržaj želite da štampate.

U sredini gore (segment broj 2) izaberite Both Files & Folders i Search Sub-Folders. Time ste naredili programu da uzme u obzir fajlove, foldere i podfoldere.

U gornjem desnom uglu (segment broj 3) kliknite na kvadratić ispred File Name.

Pomoću segmenta broj 4, koji se nalazi dole u sredini, biramo sortiranje. U ovom slučaju izabrali smo da se spisak sortira po imenima fajlova i to abecednim redom, od A do Z.

Sada ćemo da uključimo još jednu opciju. Treba da kliknemo na jezičak Folder Info, kao na sledećoj slici:

fprint3

Dakle, označite „kućicu“ ispred Full Name (Path+Folder).

Time završavate podešavanje. Sada možete da kliknete na dugme Print (u donjem levom uglu, označeno plavom bojom).

Pojaviće se sledeći okvir:

fprint4

Zaokružene su dve stavke. Na gornjoj biramo štampač.

Za potrebe ovog članka nisam izabrao „pravi“ (fizički) štampač, već virtuelni, koji štampa u fajl, a ne direktno na papir. Vi ćete izabrati vaš kućni (poslovni) štampač.

Druga stvar na koju bi trebalo da obratite pažnju (zaokruženo ispod) je biranje fonta i njegove veličine. Time birate kako će biti ispisan tekst na papiru.

Zatimi, pritisnite dugme Print koje se sada nalazi u donjem desnom uglu. Odštampani spisak fajlova izgleda ovako.

fprint6

Ja sam ovde prikazao najjednostavniji, pomalo štur spisak. Većini će to sasvim odgovarati.

Ipak, nekome će biti potrebno mnogo više podataka, a ne samo imena fajlova. Slobodno se igrajte opcijama dok ne dobijete odgovarajući izgled.

Objavljeno u Softver, Štampanje

Kategorije